Majka Sena

 Naučila si me majko

da sve što radim,

radim u ime Boga Milostivog.

A to je meni najveća škola.

 *

 Na poslednjem putu za Janju,

ispratila te je duga iznad Sarajeva,

duga u januaru, majko.

 Bila je to posebna počast

od Uzvišenog Stvoritelja.

 *

 Dok je Bosnu kupala

 januarska kiša,

u Semberiji ravnoj,

u podne, pred dženazu,

granulo je sunce,

da razvedri što je tužno,

a suha zemlja

 pored mezara je mirisala,

Da l' zasluga je posebna to?

*

 Očekivala si me

na popodnevnu kafu,

i dolazio sam.

Voljela si društvo i razgovor,

to ti grad nije omogućavao,

tu nije bilo tvog komšiluka iz Janje.

U gradu, majko, ljudi žive jedni pored drugih,

oni se i ne poznaju, oni uvijek žure,

oni su odrvenili i otuđili se.

Žalosno je to majko da ih samo rat zbliži,

da postanu mahala,

da postanu zajednica.

U našoj Bosni majko,

kahva razgovoruša je znak da živiš

s drugim i drugi žive za tebe.

*

 Tvoja istrajnost u vjeri

je meni uzor, majko.

Postila si sedamdeset Ramazana.

Postila si i onda kada su cinkarili one koji poste.

Sehurila si u mraku,

dok ti otac nije rekao da upališ svjetlo.

Kako me to dirne majko,

tvoja beskrajna istrajnost u vjeri.

*

 E, kakve je baklave

pravila majka Sena.

Miris njihov se mahalom širio,

a o ukusu tom pričali su mnogi.

 Ko je jednom probao

za novom prilikom je žudio.

 Te baklave i jufke hrskave, tanke,

u vijuge se bilježile.

E, kakve je baklave

pravila majka Sena.